{"id":215,"date":"2021-01-15T19:47:28","date_gmt":"2021-01-15T19:47:28","guid":{"rendered":"http:\/\/ihjj.hr\/kristijanovic\/?page_id=215"},"modified":"2021-01-15T19:48:40","modified_gmt":"2021-01-15T19:48:40","slug":"nabozni-spisi","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/nabozni-spisi\/","title":{"rendered":"Nabo\u017eni spisi"},"content":{"rendered":"\n

Na\u010din\npri vseh premembah sveta ovoga po premi\u0161lavanju previdnosti bo\u017eanske sebe\nvpokojiti.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Premi\u0161ljavanje\nI.<\/p>\n\n\n\n

Odgovor na pitanje kak se vu\nop\u010dinskeh zmutnjah i traplenjih zadr\u017eavati moramo da se pokoj na\u0161 ne razme\u010de.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Vu\u010dili\njesmo zgora da najsegurne\u0161i na\u010din stalnoga i trpnoga na svetu ovomu pokoja\nv\u017eivati se je od previdnosti bo\u017eanske vputiti se i tvrdno veruvati da ona ovde\nvse dogo\u0111aje ravna. Zato smo vu prvi ove knjige strani pokazali da bo\u017eanska\nprevidnost je. Vu drugoj rastepli smo dvojmbe koje se proti njoj navadno\ndelaju. Vu ovoj tretji ov navuk poprimemo da se vu vseh premembah sveta ovoga\nvpokojimo ter da tam dospemo, prva skrb na\u0161a bude pokazati kak se vu op\u010dinskeh\nnesrednostjah i suprotiv\u010dinah pona\u0161ati moramo. Ovo bude zavjetek odseka ovoga.<\/p>\n\n\n\n

\u010cujmo\njo\u0161 pritu\u017eenja ljudih kojeh pokoja burka nevoljnost op\u010dinska predi kak im\nprepi\u0161emo na\u010dine po kojeh se nepokoja ovoga oslobodiju. \u201eVu kuliku prepast ne\nstavljamo mi duha na\u0161ega! Kakovem se ljutem vetrom i vihrom ne podme\u010demo!\u201c,\n\u010duti je od vseh stran nikaj drugo kak pritu\u017eenja i morguvanja. \u201eVes svet ov je\nspodoben morju koje se navek burka. Sre\u010da, nesre\u010da slediju neprestance jedna za\ndrugum. Kuliku op\u010dinsku nevolju vu \u017eivlenju ovem trpeti moramo! Kak velika je\nto nevolja, kak ljute i vnogovrsne suprotiv\u010dine! Jedno kratko\u010dasno henjanje je\nprethoditel velikoga zburkanja! Za malem veseljem sledi zvek\u0161inum\nnajkrvolo\u0161ne\u0161e trplenje.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Pritu\u017eujte\nse, nepokojne du\u0161e! Zlehkotete srce va\u0161e, izlejte \u017ealost koja vas vmarja,\ndokon\u010dajte ispis nesre\u010de va\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Gdo\nmore, re\u010dete, prez suzneh o\u010dih gledeti premembu koja celi orsag zatira i\nskan\u010danje vsega puka zrokuje? More li poljodelavec mirovno gledeti vihre,\nburkanje zraka ali vno\u017einu nesnage koja njegve \u017eetve mentuju? <\/p>\n\n\n\n

Ljudstvo\ntrpi glada, dra\u017eina se ra\u0161iruje, ide puk vse malo po malom na nikaj, ku\u017eni\nbetegi i kuga k tome pridojdeju i \u010dez malo napraviju iz jako obilne okolice\npu\u0161\u010dinu, vu tak tu\u017eneh okolicah pokojnomu ostati, je naravi silu v\u010diniti. <\/p>\n\n\n\n

Z\novemi zli koja nas opstiraju i kojem se vugnuti ne moremo, zjedinuju se mrzenje\ni svade med ljudmi. Jeden puk navaluje na drugoga z oru\u017ejem vu rukah, vse pod\nnikaj me\u010de koj mu goder na putu naprv doha\u0111a. Vsikud vidiju se vara\u0161i i sela vu\nplamnu. Polja nikaj ne poka\u017euju nego pu\u0161\u010dinu. Na kup nesre\u010de vi\u0161eputi krivi\u010den\nzmutitel mira biva obladavec i nedu\u017eni biva aldov tak vnogeh poru\u0161enjih i\nstraha. Jednoga Aleksandra \u017eelja obladanja celu gr\u010dku zemlju i Aziju vu ogenj i\nplamen postavlja i ovi veliki orsagi su aldov oholnosti ovoga obladaju\u010dega\nviteza postali. I nazlob dveh kraljev vi\u0161eputi lestor po krvi od miliona ljudih\nvti\u0161iti se more. Pa\u010de, kada se mira v\u017eivamo, jo\u0161 se nemirnosti na\u0161e ne\ndokan\u010daju: vidimo ve\u010dput z turobnostjum da se dr\u017eave po osobah ravnaju kotere\nniti zaslu\u017ebe, menje kreposti na ovu zmo\u017enu \u010dast podignule jesu. Veliko ime,\nobilnobrojni slu\u017ebeniki, oru\u017eje zrok su njihovoga izvi\u0161enja bila i, kaj jo\u0161 ve\u010d\nje, ime domovine je im neznano, pravica ravna se poleg njhoveh po\u017eelenj. Kakve\nbla\u017eenosti od poglavarov ovakveh mo\u010di se je ufati koji su se za krivicu\nzaprisegli, koji niti razuma niti kreposti imaju i koji Boga bantuju. \u201eKrivica\nceloga orsaga dopelja na opustenje.\u201c (Knjiga mudrosti V. del 24. red)<\/p>\n\n\n\n

Prestanete\nse pritu\u017eevati, nepokojne du\u0161e, koji ljubite domovinu koje nevolja vas \u017ealosti!\nPretrgnite va\u0161a pritu\u017eenja da z trplivnostjum posluhnete kaj mi ljubav podaje\nda vas vu pokojen stali\u0161 nazad dopeljam i nepokoj iz srca va\u0161ega pretiram.<\/p>\n\n\n\n

Valujem\nda suprotiv\u010dine pri prvom pogledu du\u0161u na\u0161u zburkaju kajti mi stvari kak su vu\nsebi premi\u0161ljavamo i ne podi\u017eemo mi\u0161lenja na\u0161a tja do Boga koj sveta celoga\nravna. Kada ladja na zburkanom morju brodi i slapi se od ljuteh vetrov\nnapuhnjeni zvrhu ove podi\u017eeju ter nju vsaki hip po\u017ereti nagra\u017eaju se, lehko se\nvsi koji su na nji od straha prevzemeju. Nego ako gdo vu ovoj veliki sili\nladjoravnitela premisli ter se opazi da se on veseloga i neprestra\u0161enoga ka\u017ee i\nda se njegvem zapovedjam i znamenjam koja on daje vse podla\u017ee, tak se ne bude\nali nikakova zufanost vu njegvu prikladnost i ve\u0161\u010dnost postavljala ali strah\nves nepaze\u010d na ovu nadospevaju\u010du pogibel iznikne. <\/p>\n\n\n\n

Valujem\nda se gdagda na svetu vse tak zmu\u010deno vidi da bi mislili da su vsi ljudi za\npoginuti gotovi. Kada se morje na tuliko burka da bi re\u010di da zmed svojeh krajov\nizide, potres zemlju steplje, cele vara\u0161e ru\u0161i i pod zru\u0161enemi stanji nesre\u010dne\nstanovnike zakapa. Kada kuga orsage opu\u0161\u010da, vse se smrt vidi, ali nju\nnazve\u0161\u010dati. Je li pako ni Bog koj vu oveh stra\u0161neh hipih nebo i zemlju gibati\nse pu\u0161\u010da? Ne li on koj oblake skup zbira, koj vetre puhati pu\u0161\u010da i z zemljum\ntrese? Ako pako on vsigdar dobro celoga sveta preskrbljuje, zakaj nas ove\nnaravske nesre\u010de nemirne \u010dini pokehdob su zrokuvane od Boga koj te\u010daj narave je\nnaredil?<\/p>\n\n\n\n

Ne\nmenje moramo se vu dogo\u0111ajih koji od slobodne volje ljudih visiju k Bogu\npodignuti i vu odlu\u010dkih njegve mudrosti zvirali\u0161\u010de na\u0161ega mira i pokoja iskati.\nTabori i vse kaj op\u010dinski mir zmutiti more, jesu opravek bo\u017eanskoga prepu\u0161\u010denja\ni ovo je poleg mudroga odlu\u010denja Vsamogu\u010dega da se orsagi opu\u0161\u010daju, da se\nvara\u0161i zatiraju i ljudi pod nikaj idu. On vi\u0161eputi dopu\u0161\u010da da za ravnanje\nnevredni hercegi na stolici jesu, da se po krvolo\u010dnosti trapljeni narodi proti\npravednem poglavarom spuntaju i ovo su turobna ona zvirali\u0161\u010da zatiranja orsagov\ni vara\u0161ev. Mudra volja bo\u017eanska koja vse ove dogo\u0111aje ravna, naj na\u0161 pokoj\nzdr\u017ei.<\/p>\n\n\n\n

Morati\nje znati da nijeden \u010dlovek za se samoga ne \u017eive, nego da Bog \u010dlove\u010dansko\ndru\u0161tvo vpeljal je da si med sobum pomo\u010d iska\u017eeju (poglej dela drugoga\npremi\u0161ljavanje tretje) zato je vara\u0161e i sela naredil da stanovniki svoje\nop\u010dinsko dobro preskrbluju i jeden drugomu vu svojeh potrebo\u010dah pomore. Da se\npako iz istoga cilja jedno zvr\u0161eno zdru\u017eenje med vara\u0161i i seli vtvrdi i\npripomore te\u0161ko\u010dam koje zarad me\u0111ih bi bile mogle iziti, da se trgovina\nzlehkoti ter putnikom seguren i lehkek put poka\u017ee, spravil je skupa stanovite\nvara\u0161e i stanovita sela iz kojeh dr\u017eava i iz oveh zjedinjeneh dr\u017eav cela\nkraljestva je na\u010dinil. Dal je njim hercege i gospodu da se ovi za zvunski red i\nmirnost vara\u0161ev, orsagov i kraljestvih skrbiju.<\/p>\n\n\n\n

Bog\npako previdel je da posebno dobro jednoga plemena i op\u010dinsko dobro kraljestvih\ni orsagov ne opstoji dugo vu dobrom stali\u0161u i da se ova z zlo\u010dami napuniju.\nPrevidel je da se op\u010dine, kak na najmudre\u0161eh zapovedjah vtemeljene, po svojoj\nlastovitoj sre\u010di poru\u0161iju. Zato je poleg svetosti svojega tolna\u010da dokon\u010dal da\nkraljestva ljudih ne budu stalna da bi jednako odlu\u010denje imela i da ono kaj\nljudi sre\u010du ali nesre\u010du imenuju ne bi jednoga orsaga lestor delni\u010dtvo bilo,\nnego med orsage razdeljeno bude, kak najmre vreme, mesto i okolnosti bi\npotrebuvale. Ovoga razdelenja ono isto odlu\u010denje je kak je onoga koje med\nljudmi biva kajti Bog one iste zroke ovde naha\u0111a. On podi\u017ee nekoje orsage,\ndruge poni\u017euje, nekoje zmed oveh bogate, druge siroma\u0161ke \u010dini. Ali on je, kak\nDavid veli, pravi\u010den vu vseh puteh svojeh i svet vu vseh svojeh poslih. <\/p>\n\n\n\n

Nestalna\nsre\u010da nam vsaki dan nove ishode naprv stavlja. \u0160ip zapuhne, neprijatel se\nzbira, pribli\u017eava se i celi puk dospe pod drugo ladanje. Neprijatelske \u010dete su\nkakti, tak reku\u010d, kola na kojeh Bog sre\u010du i \u010destitost pukov vu druge kotare\npreva\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

Kada\nBog poleg svojeh pravi\u010dneh dokon\u010dkov kraljestva na druge prenesti ali mogu\u010dnost\ni sre\u010du kakvoga orsaga slabiti i oholnost njegveh stanovnikov poniziti ho\u010de, on\nsi navlastito k tomu po taborih slu\u017ei. Kak se goder nam ovi krivi\u010dni vidiju,\nvendar nje Bog za hmanjicu ljudih ka\u0161tiguvati potrebuje. Orsag, kojega Bog z\nbi\u010dem tabora pohoditi ho\u010de, naj vsu previdljivost izi\u0161\u010de, naj velike \u0161erege\nskup zbere da neprijatela dalko nazad otira, konjani\u010dtvo naj bude \u0111e\u0111erno i\nobilno, pe\u0161ci tak \u010dvrsti kak je zid, vse nikaj ne pomore ako Bog njegov ni\nbranitel.<\/p>\n\n\n\n

Izve\u0111ajmo\nbli\u017ene\u0161e zroke iz kojeh poru\u0161enje orsagov isha\u0111a. Premislemo kaj Bog \u010dini za\nponiziti gizdost stanovnikov kotere sre\u010da zevsema oholne je \u010dinila.<\/p>\n\n\n\n

Orsag\nse zatere ako njega ladavci bo\u017eanske i \u010dlove\u010danske zapovedi pod pete me\u010deju,\nako z pravi\u010dnostjum i razumnostjum ne ladaju, ako se oholnosti povdavaju i\nkrivi\u010dne boje za\u010dimljeju. <\/p>\n\n\n\n

Orsag\nna skan\u010danje ide ako oni koji z op\u010dinskemi posli optr\u0161eni jesu i podtpornja\nladavcev, svoje gospode, bi morali biti, nikakve znanosti nemaju, op\u010dinsko\ndobro zapu\u0161\u010daju, pravu hasen kraljestva koje ravnaju ne znaju, zapovedi prez\nspunjenja pu\u0161\u010daju i lastovitu lestor hasen i\u0161\u010deju. Spoznanje poka\u017euje ovu\nistinu. Kaj je vi\u0161e k poru\u0161enju kraljestva izraelskoga doprineslo kak nerazumni\nsin mudroga \u0160alomona koj na tolna\u010de oca svojega \u010disto nikaj ni pazil. <\/p>\n\n\n\n

Orsag\nmora pod nikaj iti ako se oni koji oblast vu rukah imaju, takove ne v\u017eivaju za\npravicu podeljiti, ako za segurnost i dober red vara\u0161ev sebi zaufaneh ne\nskoznuju. Orsag mora se \u010disto skon\u010dati ako vo\u0111e koji \u0161erege pod sobum imaju\nnikaj od vojoznanstva ne znaju. Du\u017enosti jednoga vo\u0111e ne razmeju, nikakvo o\u0161tro\nv redu dr\u017eanje nemaju i mehkotelni ter za dobi\u010dkom pohlepni jesu.<\/p>\n\n\n\n

Ovak\nsu vsa kraljestva na nikaj do\u0161la od kojeh se lestor jo\u0161\u010de vu pismih dogo\u0111ajev\nnekoji sledi ne naha\u0111aju. Koja pako zevsem nesu skon\u010dana, jesu se takovem\nna\u010dinom vse svoje dike i glasovitosti mentuvala. I zato vi, kojem zatiranje\ndr\u017eavih na srcu le\u017ei i koji nad skon\u010danjem ali kon\u010demar nad pomen\u0161avanjem oveh\ngenjeni jeste, kome vse ove nesre\u010de pripi\u0161ete? Ako lestor na bli\u017ene\u0161e zroke\npazili budete, vsu op\u010dinsku domovine sre\u010du nestalnosti, krivi\u010dnosti ladavcev i\ntolna\u010dnikov ter zametanju zapovedih pripi\u0161ete. Ali morate va\u0161e misli vi\u0161e\npodignuti i opazite da su ovi na\u010dini koje Bog potrebuje kad kakov orsag pohoditi\ni njega \u010destitosti, koje se neobi\u010dne v\u017eiva, menutvati ho\u010de. Vsamogu\u010di o\u010dituje\nda orsagi i kraljestva lestor po njegveh tolna\u010dih i njegovoj skoznjivosti\nopstaju. Anda se po njegvi lestor volji kraljestva skan\u010daju po oneh najmre\n\u010detireh zrokih koje smo naprv donesli: \u201ePo meni kralji ladaju i zapovedniki\nodre\u0111uju kaj pravo je, po meni gospoduju hercegi i oblast imaju\u010di spoznavaju\npravicu.\u201c (Knjiga prire\u010djih VIII, 15). Ako kralji mudri osraga ravnaju, ako su\nvite\u0161ki, pravi\u010dni i velikosr\u010dni, veselete se zbog toga, ali podignete se k\nprvomu po\u010detniku od kojega oni vse ove retke kreposti dobili jesu. Bog koj\norsaga ljubi kojega takovi hercegi ladaju, ove nad njim oblasnike je postavil.\nPo meni kralji ladaju i oni ladaju tak razborno da orsag vu dobrom stali\u0161u bude.\nSuprotivnem na\u010dinom kada Bog izraelsko kraljestvo zatrti hotel, postavil je za\nkralja zvrhu puka svojega nerazumnoga Roboama. Bog hote\u010di kraljestvu gotov\nkonec v\u010diniti, zaufal je kraljevskoga bata Roderiku koj po svojoj krvolo\u010dni\n\u010dudi i lebudnom \u017eivlenju vsu jakost ovoga puka zatrl je. <\/p>\n\n\n\n

Ako\ntolna\u010dniki kraljestvo z prigledbum i razborno ravnaju, ne prepi\u0161ujte prvi zrok\nnjim, nego Vi\u0161njemu ar po njem, to je po njegvom duhu i njegvoj oblasti, ladaju\nhercegi i oblasniki spoznavaju pravicu kak \u0160alamon veli. Ako vidite da se ljudi\nkojem na razumu i presu\u0111enju ne menjka, za nespamente tolna\u010dnike ka\u017eeju,\nzmislite se Akitofela kojega tolna\u010d Bog na bedasto\u010du je premenil kada ga je\nDavid prosil da bi srce Absolona vkrotil (2. Knjig. kraljev XV, 31). Ne \u010dudete\nse ako najmudre\u0161a nare\u0111enja od hmanjeh za nemar dr\u017eati i poteptavati vidite. Ne\n\u0161timajte da to pripe\u010denje je Bog prepu\u0161\u010dal da se takovi zlo\u010desti tolna\u010dniki,\nkak su oni bili koje Roboam je poslu\u0161al kada izraelsko kraljestvo razdeljeno je\nbilo, nastaviju. <\/p>\n\n\n\n

Z\ntem se je Bog \u0160alomonu grozil kad mu je rekel: \u201eKajti moj zakon i zapovedi moje\nobdr\u017eaval nesi, ho\u010du kraljestvo tvoje rastrgati i razdvojiti i dam ga slugi\ntvojemu. Medtemtoga ne\u010du taki u tvojeh dneveh za volju tvojega oca Davida to\n\u010diniti, nego ho\u010du nje iz ruke sina tvojega strgnuti.\u201c <\/p>\n\n\n\n

Ako\nse kraljestvo po dobreh vojnikih brani, ako dobre vo\u0111e i \u0111e\u0111erne oblasnike ima\nkoji potpunoma naredbe vojni\u010dke obdr\u017eavaju ter od drugeh obdr\u017eavati skrbiju, ne\n\u0161timajte da oni svoju \u0111e\u0111ernost od sameh sebe, ali samo pripetlivem na\u010dinom\nimaju. Ne daje li Bog jastrebu perje i ne pu\u0161\u010da li orlu peruti i parklje rasti?\nAko Bog ho\u010de da orsag vu cvetu\u010dem stali\u0161u i proti trsenju neprijatelskem vu\nsegurnosti je, daje \u0161eregom \u0111e\u0111ernost i jakost. Suprotivno ako Bog ho\u010de da\nvara\u0161 oslabe ali na nikaj dojde, pomenj\u0161a on naravsku sr\u010denost pukov, vo\u0111e\n\u017eiveju vu neslogi i jesu nemarni, \u0111e\u0111ernost vojnikov znikne, postaneju plahi.\nAr njegva je oblast i po njem ladaju kralji i vo\u0111e.<\/p>\n\n\n\n

Sveto\npismo potvr\u0111ava istinu ovu po peldah. Kak Izraelci Bogu nesu pokorni hoteli\nbiti, je se njim z celem zatiranjem grozil ako se njegvem zapovedjam ne\npodlo\u017eiju i obznanil je njim na\u010dine z kojemi si slu\u017eil bude. \u201eOdvrnem obraz moj\nod vas\u201c, veli njim Gospon, \u201ei budete padali pred va\u0161emi neprijateli i su\u017eni\npostanete oneh koji vas odurjavaju. Be\u017eali budete kada vas nigdo niti ne bude\npreganjal.\u201c (5. Knjig. Moj\u017ee\u0161a XXIV. 17). Jo\u0161 se otprte\u0161e o\u010dituje vu redu 36.\n\u201eHo\u010du takaj onem koji zmed vas zvrhu ostaneju, straha vu srca njihova dati vu\norsagu neprijatelov njihoveh, \u0161um lete\u010dega lista naj nje stra\u0161i i naj be\u017ee pred\novem ne druga\u010d kak pred me\u010dom, naj tulikaj\u0161e opadneju kada je nigdo ne\npreganja.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Svetski\ndogo\u0111aji takaj istinu ovu nam zadovoljno poka\u017euju. Ako na nje o\u010di hitimo,\nkuliko ih ne najdemo? Rimsko cesarstvo moglo bi nam od toga stanoviti pokaz\ndati. Cela Europa pred ovem samoladavstvom vu strahu je bila. Imalo je kruto\nobilne, ve\u0161\u010de i obladati vadne \u0161erege. Neglasoviti vendar su i neznani narodi\nstrahovito ovo kraljestvo rastepli. Strah i plahost pred njimi su i\u0161la i\nobladali su juna\u010dki ov narod koteri nigdar nikomu vu \u0111e\u0111ernosti i sr\u010denosti\nniti vu najmen\u0161em ni pustil. Otkud doha\u0111a tak velika prememba? Zakaj ne vojuju\nve\u010d Rimljani kak Rimljani? Zakaj nesu ve\u010d obladavci koji tulike pokaze dali\njesu da su me\u0161tri vu vojoznanstvu? Otkud doha\u0111a da su nadladani od divjeh i\nkrvolo\u010dneh narodov koji zaisto akoprem obilni na broju, vendar prez dr\u017eanja,\nvojoznanstva i prez reda bili su? Strah i bojazlivost srca Rimljanov prevzela\njesu ter iz njih \u0111e\u0111ernost i razbornost pretirala. Bog koj kraljestvo ovo\nzatrti je hotel, je oroslansko srce puka ovoga vzel i nje krvolokom ovem\npredal. <\/p>\n\n\n\n

Ako\npomen\u0161i poglavari nad obdr\u017eavanjem zapovedih skoznuju i za bla\u017eenost pukov\nskrbiju se, tak Bog je koj po njih \u010destitost orsagov i vara\u0161ev zdr\u017eati ho\u010de.\nAko pako suprotivnem na\u010dinom poglavari ovi dober red zapu\u0161\u010daju, zlo\u010de\nneka\u0161tiguvane ostavljaju ter krivicam se povdavaju, tak znajte da Bog ova\nprepu\u0161\u010daju\u010d dr\u017eave ka\u0161tiguje. <\/p>\n\n\n\n

Zdihavamo\nvi\u0161eputi da Bog prepu\u0161\u010da zla koja zatiranje orsagov zrokuju, krivimo\npreizvi\u0161eno sopstvo i vu srcu velimo: \u201eZakaj na nikaj me\u010de jedno kraljestvo da\ndrugo obogate? Zakaj se vsi mira i jednakoga pokoja ne v\u017eivaju?!\u201c O, nerazumni\n\u010dlovek, rad bi vre i pak \u010dine Boga tvojega pretresati? \u0160tima\u0161 da on vra\u017euje\nsvoju bo\u017eansku pravicu kada on tak bara\u010de? Ho\u010de on preve\u010d veliku \u010destitost\nvkrotiti kotera je hmanjicu povno\u017eala. Je li te moreju odlu\u010dki Vsamogu\u010dega\n\u017ealostiti? Pokazali smo gore i moramo vpu\u010deni biti da na svetu ovom vse poleg\nodre\u0111enja i po prepu\u0161\u010denju bo\u017eanskem biva. Zakaj druga\u010d velimo: \u201eOtec na\u0161, budi\nvolja tvoja, kak na nebu i na zemlji.\u201c Zakaj se \u017ealostimo kada Gospon domovinu\nka\u0161tiguje kak da ona vse ove ka\u0161tige ne bi bila zaslu\u017eila? Krhko\u010da \u010dlove\u010danska\nne dopu\u0161\u010da da orsag koj vsevdilj vu jednakom stali\u0161u sre\u010de opstoji kajti\npravica bo\u017eanska zlo neka\u0161tiguvano ne more ostaviti. Gde je pako koj kotar gde\nslu\u017eba Bo\u017eja i krepost tak lada da se onde nikakova zlo\u010da ne bi delala. Premda\nse zvuna vidi da stanovniki straha Bo\u017ejega imaju, da su razborni i kreposni,\nvi\u0161eputi vendar se naha\u0111a da hmanje, zlobno i pohabljeno srce imaju. Oni koji\npo dnevu krepost sleduvati vidiju se, pu\u0161\u010daju se vi\u0161eputi po no\u010di vu zlo\u010de\n\u0161timaju\u0107i da se njhova sramota z tmicami zakrije. Bog pozna nuternja \u010dloveka,\non zna mi\u0161lenja njegova. Zato ne krivemo Boga, nego stanovnike orsaga kojega on\nzaradi njihoveh zlo\u010d ka\u0161tiguje. <\/p>\n\n\n\n

Ne\npretresavajmo tak jako domovine zlo da ono preve\u010d genutljivo premi\u0161ljavanje na\u0161\npokoj ne zmuti i nas ne pre\u010di o\u010di na Boga hititi koj ka\u0161tiguje i svoju pravicu\nzvr\u0161ava kajti on ljudi rad ima. Kada \u010dlovek o\u010di svoje vu kolo vupre koje se z\nvelikum hitro\u010dum okolo svoje osi obra\u010da, njegvo gibanje vida zme\u0161a. Premembe\nsre\u010de i \u010destitosti jesu vnogo hitre\u0161e i nagle\u0161e kak da se mirno premi\u0161ljavati\nmogu. Ako se nevolje i traplenja domovine pregledaju i njejine zatiranje \u017eivo\nnaprvostavi, tak nas premi\u0161ljavanje ovo gene. Zato se trsete o\u010di od oveh\nturobneh stvarih odvrnuti, pa\u010de podignite srce va\u0161e k Bogu, premi\u0161ljavajte\nljubav njegvu, batrivo ovo naprvstavljanje nepokoj va\u0161 oblada i zevsema otira.\nPodna\u0161ajmo trpljivo vse kaj nam Bog po\u0161ilja i ne tu\u017eemo se proti tomu misle\u010di\nda grehi na\u0161i jo\u0161 ve\u010d zaslu\u017eili jesu. Gospone, mi te vu na\u0161eh suprotiv\u010dinah\niskali budemo ar ka\u0161tiguje\u0161 koje ljubi\u0161. <\/p>\n\n\n\n

(Na\u010din vu vseh \u017eivlenja dogo\u0111ajih vsigdar zadovoljnomu biti <\/em>1826: 140 \u2013 154)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na\u010din pri vseh premembah sveta ovoga po premi\u0161lavanju previdnosti bo\u017eanske sebe vpokojiti. Premi\u0161ljavanje I. Odgovor na pitanje kak se vu op\u010dinskeh zmutnjah i traplenjih zadr\u017eavati moramo da se pokoj na\u0161 ne razme\u010de. Vu\u010dili jesmo zgora da najsegurne\u0161i na\u010din stalnoga i trpnoga na svetu ovomu pokoja v\u017eivati se je od previdnosti bo\u017eanske vputiti se i tvrdno … <\/p>\n

Nastavi \u010ditati “Nabo\u017eni spisi”<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":[],"guten_post_layout_featured_media_urls":{"full":false,"thumbnail":false,"medium":false,"medium_large":false,"large":false,"1536x1536":false,"2048x2048":false,"guten_post_layout_landscape_large":false,"guten_post_layout_portrait_large":false,"guten_post_layout_square_large":false,"guten_post_layout_landscape":false,"guten_post_layout_portrait":false,"guten_post_layout_square":false,"twentyseventeen-featured-image":false,"twentyseventeen-thumbnail-avatar":false},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/215"}],"collection":[{"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=215"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/215\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":218,"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/215\/revisions\/218"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kristijanovic.jezik.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=215"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}